Samopouzdanje i kako ga steći
Sticanje samopouzdanja često podrazumeva i suočavanje sa sopstvenim strahovima. Kako steći samopouzdanje? Postoji jedna izreka koja kaže:"Hrabrost se nalazi na pola puta između smelosti i kukavičluka". Smelost predstavlja osobinu da se jurne glavom kroz zid, bez razmišljanja o posledicama. Njena suprotnost je kukavičluk, a on označava posustajanje pred izazovima, strah da se preuzme bilo kakva akcija. Imam dobru vest: niko se nije rodio hrabar, to se uči. Majka hrabrosti je samopouzdanje. Ovu karakternu osobinu opisuje složenica koja se sastoji od dve reči:"samo" i "pouzdanje", što u prenesenom značenju znači pouzdanje u sebe, verovanje u sebe... A kako da verujete sebi ako se ne poznajete? Dobrodošli na težak i divan put samospoznaje!
Photo by Warren Wong on Unsplash
Svako dete koje dođe na ovaj svet je kao neispisana knjiga. Rađanjem ono stupa u nepoznatu sredinu koju, da bi opstalo, upoznaje sa svojih pet (i malo više) čula. Ipak, za tumačenje onog što čula percipiraju zaslužan je mozak. Na primer, oči su organi vida. Međutim, da bi smo stvarno videli i razumeli ono šta vidimo mi koristimo centar za vid koji se nalazi u potiljačnom delu mozga. Često se dešava da osobe koje imaju tumor ili neko oštećenje occipitalnog režnja prestaju da vide iako je sa njihovim očima sve u redu. Jednostavno govoreći: oči vide, a mozak tumači šta je video. Kako se on razvija, mi sve više formiramo iskustvo gledanja i bolje sagledavamo svet oko sebe. Na sličan način svako od nas razvija emocije. One se nalaze na pola puta između čulne spoznaje i rezonovanja. Nekada davno, u prošlom veku, roditelji bi dopuštali da se dete opeče ili da ga udari struja, da doživi malu traumu kako bi to zapamtilo i naučilo se opreznosti. Fizička povreda, u ovom slučaju, utiče na formiranje emocija. Ali nije samo iskustvo to što formira čoveka. Često su to i uticaji roditelja, bliže okoline, zemlje, nacije, religije... Sve ovo utiče na formiranje ega koji predstavlja svesno poimanje sebe i sveta oko nas. Ovo je bio pokušaj da vas u kratkim crtama suočim sa važnom životnom istinom: svi mi grešimo, svi treba da se usavršavamo i to je proces koji traje do kraja života (a verovatno i posle). A da bi smo u tome uspeli, treba da upoznamo i prihvatimo sebe, sa svim vrlinama i manama.
Kako bi stekli samopouzdanje ljudi se često oslanjaju na mišljenja drugih. Prosto, potrebno nam je "ogledalo" da bi smo sagledali ko smo i šta smo. Tom prilikom većina nas i ne zna da su i drugi "oštećena roba". Odnosno, da gledaju u "iskrivljeno ogledalo". Često se govori o objektivnoj stvarnosti a da se i ne zna da tako nešto ne postoji. Ona je samo superpozicija mnoštva subjektivnih pogleda na svet. Nije loše saslušati mišljenje drugih ali, kao prilikom čitanja knjige, treba ga uzeti u obzir sa rezervom. Potrebno je uporediti ga sa sopstvenim iskustvom i životnim stavovima, a zatim doneti zaključak da li nam ono koristi ili šteti. U tim slučajevima nije loše osloniti se na sopstvenu intuiciju, na osećaj "u stomaku". Ali ne zaboravite, intuicija isto treba da se vežba!
Ljudi koji nemaju samopouzdanja često imaju potrebu za dokazivanjem. Takođe, dešava se da žele da ugode drugima kako bi naišli na njihovo odobravanje. Ako ste prepoznali sebe nemojte da se nervirate. Svako od nas se barem jedanput našao u ovakvoj situaciji. Deci su dozvoljene detinjarije! Dozvoljene su i odraslim ljudima. Ali hej, zar niste kao dete pred spavanje ponavljali onu rečenicu:"Jedva čekam da porastem". A da bi ste prevazišli ova ograničenja potrebno je da "izgubite" određene delove sebe, odnosno da se reprogramirate. Stanite ispred ogledala i ponavljajte reči:"Ja volim i prihvatam sebe onakvim kakav (kakva) jesam". U prvom momentu će vam biti teško. Bićete preplavljeni emocijama. Svako ima drugačije iskustvo: neko je besan, neko će briznuti u plač ili početi da se smeje. Posmatrajte, ako treba i zapišite kako ste se osećali dok ste posmatrali svoj lik. Da li vam to nešto govori? A onda ponovite afirmaciju:"Ja volim i prihvatam sebe onakvim kakav (kakva) jesam".
Sticanje samopouzdanja često podrazumeva i suočavanje sa sopstvenim strahovima. Postoji više načina da se to uradi, ali jedan od najjednostavnijih je da probate da racionalizujete svoj strah. Kada se nečega plašite obično vas preplave emocije. Probajte u tom trenutku da duboko dišete nekoliko sekundi i izbrojite do deset. Zvuči blesavo, ali ova jednostavna tehnika će vas zaista smiriti. Zatim uzmite parče papira i napišite šta vas plaši, koje to emocije u vama izaziva i šta možete da učinite tim povodom. Videćete kako će emocije u vama da utihnu. Ponovite ovo određeni broj puta i možete se na taj način rešiti gotovo svih strahova.
Kada se Bog javio Mojsiju u gori opisao je sebe rečima:"Ja sam onaj koji jesam". Većina ne zna ko smo. I to je u redu, imamo čitav život da to saznamo. Naučite da uživate u sadašnjem trenutku. Hodajte hrabro i ne dozvolite da vas savladaju strahovi. Sve je ovo ionako Matrix.