Od iscrpljenosti do unutrašnje obnove

...za one ljude koji su tako mnogo patili mentalno ili fizički, i toliko su iscrpljeni i umorni, da osećaju kako nemaju više snage da ulože bilo kakav napor u bilo šta. Za njih je svakodnevni život težak zadatak bez zadovoljstva. Skrivene slabosti unutar coveka onemogucavaju da se njegov organizam regenerise. Takva osoba stalno oseća umor koji je jako ograničava, i potrebna joj je velika količina sna. Medicinski uzrok za taj umor može biti slabost srca, anemija ili nedostatak vitamina. Osecaj da se covek nalazi na kraju svojih snagaa, ne samo fizički nego i emocionalno, i ne može da se natera da krene dalje. Za njega je život kao bolan teret.

Kada je čovek u stresu to je tzv. faza "bitke". A nakon stresa dolazi faza "opuštanja" kada se pojavljuje poznato stanje slabosti i umora nakon bitke. Ako je faza stresa jaka i dugotrajna, i faza opuštanja bude podosta teška i dugotrajna. Tako je ispravno. Faza opuštanja treba da traje onoliko koliko je organizmu potrebno da se dubinski odmori. Čovek ne treba da misli o tome koliko je vremena potrebno telu da se oporavi, već treba da pusti telo da se samo očisti i obnovi. Pogrešno je očekivati brzo vraćanje pune snage posle ozbiljnje bolesti, ili mentalne ili emocionalne traume. I svakako ne treba ništa forsirati ni ubrzavati. Svako ubrzavanje radi suprotno. Ono usporava sposobnost tela da nastavi dubinsku regeneraciju, i upravo to usporavanje može da se pretvori u hroničnu nesposobnost tela da se odmori u potpunosti.

Photo by Kevin Wolf on Unsplash 

Životinje savršeno prate ritmove prirode. Kada su bolesne one se povuku, i ostaju pasivne sve dok ne ozdrave. Tako i čovek, treba da postane aktivan tek kada se potpuno oporavi. Ima mnogo faktora koji utiču na smanjenje sposobnosti ili snage čoveka, na primer: nasledni faktori, bolesti, nepovoljni životni uslovi, nesrećan porodični život, generacijski sukob.

Najvažnije je naučiti obraćati pažnju na znake upozorenja koje telo daje. Čak i rane znake iscrpljenosti treba uzeti za ozbiljno, pogotovo psihičke iscrpljenosti usled briga, strahova ili negativnih očekivanja.

Najbolji način je detaljno ispitati i reorganizovati svoj život. Osloboditi se negativnih očekivanja, nezadovoljstva i negiranja važnih potreba.

Kako vratiti nadu u život? Kako više ne pritiskati dugme destrukcije koje pokreće začarani krug odakle se ne može izaći? Treba naći NOVO... nove snove, nove želje, otvoriti nova vrata. Zaboraviti staro, i zamisliti i misliti na novo. Izbrisati prošlost i praviti budućnost. Novo samo po sebi donosi novu svetlost, novu vatru života. Stvarajte! Nada je pokretač za stvaranje novog, a sve ostalo je stvar volje.

Čovek nije svestan da je njegovo telo napravljeno tako da se ono stalno regeneriše. Ono drugačije ni ne može. Njegov instrument je takav da se automatski uključuje program za opstanak kad god je telo ugroženo. I nije važno na koji način je ono ugroženo. Odbrana reaguje uvek i na sve. Fascinatna je sposobnost organizma da se obnovi. Telo se prosto regeneriše samo, konstantno i celo. Ništa drugo ni ne radi. Obnavljanje, isceljenje, ozdravljenje, to su sve prirodni procesi koji idu mimo našeg uma, i zato prave čuda o kojima mi ni ne razmišljamo, a najgore je što ih uopšte nismo ni svesni. Zato, shvatite ovo duboko, i predajte svoje zdravlje svom telu. Ono sigurno neće pogrešiti u proceni svog stanja niti u proceni onoga što mu treba. A regeneracija će početi. Samim tim nestaće strah i sumnja, i biće sve u redu.
Izađite iz starog i uđite u novo. A život će teći dalje sa svojom nepredvidivom dinamikom koja donosi najveću zabavu koju čovek ne može ni da zamisli.
Ako već znate da ne znate, onda verujte onome ko zna!